Kažu da je oproštaj poklon za onog koji prašta. Zbog čega nam je onda nekada tako teško da damo oprost? Ustvari, kome praštamo i na kom nivou – kolektivnom, sistemskom, ličnom? Kolektivno smo naučeni da ne praštamo “neprijateljima” iz nekih ratova, sistemski da ne praštamo na primer komšijama, rođacima, a na ličnom nivou ne praštamo partneru, bratu, sestri, ocu, majci,…
